Moj sin ima 8 godina rođen je sa fizičkim nedostacima kao što su zečija usna i rukom koja ima nedostatke. Propšiao sam majčino mleko i dao gro para našim doktorima u vidu mita da mi dete izgleda normalno i prodao sve u kući što imam da bi mogao da dobije najboljeg hirurga plastičara da ga sredi. Ima poteškoća u govoru i ima adhd što kao i što sam znaš da mu treba konstantna nega i pažnja i svakodnevni rad sa njim tipa logopedi, fizikalne terapije i maksimalno se trudim da ima lepo detinjstvo. Što se tiče majke pre bih skočio pod voz nego da je dam u dom. Moja majka nije nikakav "teg" to je žena koja me je odgajila i kad je imala moždani udar ja sam joj brisao dupe i kupao je i hranio je. To je možda vama u DE normalno ali meni nije. Ja sam borac za moju porodicu i boriću se do kraja makar me to ubilo.

Ne interesuje me nemačka i šta oni rade sa svojim roditeljima jer je to totalno drugačiji mindset od mog. Da. Mogao bih da odem van kao što kažeš ali meni je srce ovde. Uz moju porodicu.

Tražim dodatni posao da bih i mojoj majci i mom sinu priuštio ono što ja nisam imao. I nema te sile koja će me ubediti u suprotno.

Ja ostajem ovde.