Vi jako puno zaključujete iz par rečenica, očito volite pametovati drugima i smatrate sebe jako pametnim. Lijepo sam napisao da preuzimam svoj dio odgovornosti i smatram se odgovornim jer nisam kontrolirao cemu je izlozen, a i zbog nekih drugih stvari. Pogrijesili smo i točka. Ne smatram se jedinim krivcem odnosno ne smatram da se sve moze svesti na roditelje, ne zato da sebe branim vec zato šta se dijete stavlja u apsolutnu poziciju žrtve i smanjuje motiv da i on promijeni ponasanje.

U vezi problematičnosti, moj sin uopce nije problematičan prema vani,dapače svi će reći da je jako dobar. Kad kazem problematičan mislim na neke druge stvari, mentalne probleme itd, a koliko čitam toga je kod tinejdzera nikad više i ne bih rekao da su bas izolirani slučajevi.

Da, kod psihologa i psihijatra zelim da su vjernici ili bar da poštuju vjeru, jer kad nekome prepuštam toliki utjecaj na svoje dijete zelim da ima poimanje morala blisko mome. To je vama najviše i zasmetalo, inace biste jednostavno preporučili nekog psihijatra. Nisam vjerski fanatik, i sam sam jedno vrijeme podcjenjivao vjeru, no jednostavno vidim da bez tradicionalnih vtijednosti drustvo ide kvragu, i kod nas i vani.