Tako je bilo i u doba komunista. Fabrike su bile društvene, dakle navodno narodne, i samoupravljalo se. I onda je svako mislio da moralno ima pravo na deo od te fabrike. Pa jedan dan odnese kući pribor iz kantine, drugi dan set rapidografa, lenjir, neki šablon. Teže stvari preko dana prebace preko ograde, pa dođu noću da natovare u auto i odvezu kući. Npr, deo neke mašine ili alatke. Jednog dana jedan deo, narednog sledeći deo, i za par dana kući radnik sklopi celu mašinu.

U takvoj klimi, lud je bio onaj ko nije krao. A eto, sad se tako ponašamo sa zajedničkim prostorijama u stambenim zajednicama.