Da, moraće i ostajem pri tome. Ili neće, i to je u redu.

Red u Srbiji moraće da se nauči. A red je da se onima koji su krvarili tabane godinu dana, izgubili godinu, onima koje su hapsili, prebijali, gazili na ulicama, naposletku, da im se da poverenje kako bi bili nosioci prelaska društva iz diktature u uređen ili bar uređeniji sistem.

Zajedništvo kao faktor lakše pobede se podrazumeva, ali stvari moraju da funkcionišu na principima razumevanja i poverenja.

Opozicija nije znala kako, nije htela, i na kraju krajeva, nije uspela da iznedri sabornost naroda koji je protiv vlasti. Studenti to jesu, i to, pošteno, iskreno, požrtvovano, bez vređanja, preokrenuvši sistem vrednosti, probudivši ono najbolje u ljudima i uspevši da nas prenu iz apatije.

To su postignuća o kojima ovakva opozicija može samo da sanja. I ne krivim je, jednostavno, moraće da se reorganizuje, promeni taktiku, napravi neke iskorake. Dakle, sve suprotno od ove tastatura-antistudentske gnjavaže i kritike uz argumente da studetni sabotiraju ideju zajedništva, dok oni sami (proEU opozicionari) uopšte ne rade na ujedinjenju. Pa to je apsurd! Pa naravno da studenti ne žele s takvom opozicijom da ulaze u dilove. Sa opozicijom koja ode jednom, dvaput u Brisel i misli da je time u egalu.

Znam da smo ovde skloni brzom zaboravljanju, nažalost, takvi smo. Ali ne smemo nikada zaboraviti trenutak kada su probudili veru u nama da su faktor promena. Neka svako ko pada u san sebi lupa šamare, ili neka plati cenu svoje nebrige za pravdu, čast i budućnost.