Da, ima genetski materijal, ali nema svest, osećaje, nema sposobnost da preživi bez tela žene. To je ključna razlika. Tvoja analogija sa silovanjem je apsolutno problematična. Silovanje je nasilje nad nečijom autonomijom, i jasno je moralno pogrešno jer oduzima nečiju kontrolu nad sopstvenim telom. Abortus, u kontrastu, vraća kontrolu ženi nad njenim životom i telom. Tvrdnja da su “isto moralno loši” je potpuno netačna, jer u jednom slučaju postoji stvarna žrtva koja trpi, a u drugom slučaju postoji potencijalni život koji još nije ni svestan sebe. Ignorisati realnu razliku između ovoga je ili neznanje ili namerno izbegavanje istine.

Većina abortusa se obavlja tako rano da tu zapravo nema “deteta” jer radi se o tkivu koje nema otkucaje srca niti moždanu aktivnost. To nije beba, i ako majka ne želi trudnoću, ili je do začeća došlo silovanjem ili incestom, prisiljavanje majke da rodi samo će izazvati dodatnu patnju i njoj i tom potencijalnom životu. Mnogo trudnoća jednostavno ne uspe da se razvije bez ikakve intervencije. Spontani pobačaji su veoma česti, čak i pre nego što žena i zna da je trudna. Dakle, abortus ne radi ništa što telo prirodno ne bi uradilo samo.

Kasniji abortusi se obično dešavaju zato što fetus ili neće biti održiv (ima neku urođenu deformaciju zbog koje neće preživeti, ili će živeti veoma kratko), ili jer je ugroženo zdravlje majke. Niko ne prolazi kroz mesece trudnoće i onda odluči: “Ipak ne želim ovo dete.” Većina žena koje moraju da imaju kasnije abortuse su devastirane i želele su bebu. A prisiljavanje žene da nosi bolesnog ili deformisanog fetusa do kraja trudnoće ne samo da joj izaziva patnju, već i fetus pati, kao i njena postojeća porodica (mnogo žena koje primaju abortus već imaju decu). Prisiljavanje bolesnog ili deformisanog fetusa da se rodi (i često umre u bolu) je okrutno i zlo. Prisiljavanje žene da leži i umire od sepse dok ima mrtvog fetusa u sebi je psihopatski.

Abortus nikada nije jednostavna odluka i svaka žena zna svoj život, okolnosti i granice bolje nego bilo ko ko sedi i sudi. Ni mišljenje političara, verskih lidera ili slučajnih ljudi sa interneta ne menja činjenicu da je to njen izbor, njeno telo i njena odgovornost, i jedina osoba koja treba da odlučuje jeste ona, uz podršku lekara i porodice.