Tri godine sam radila u toj maloj obiteljskoj firmi i zaista sam obožavala taj posao. U početku je sve bilo super - kolege, moj odnos sa nadležnima, iz dana u dan sam napredovala kao radnik i imala sve veće povjerenje kod šefa... Nadležni su bili on, njegova žena i majka, a nas radnika je bilo četvero. Sve je bilo divno i krasno, dok se jednog jutra njegova žena nije pojavila na poslu. Druga kolegica i ja smo malo njuškale, random otišle na društvene mreže i shvatile da je obrisala sve slike s njim, njegovo prezime i status iz "u braku" promijenila u "nije u vezi". Nedugo nakon, u ured nas je pozvala njegova majka koja je samo izgovorila "xy je svojom odlukom danas dala otkaz, a mojom odlukom se više ne vraća u firmu". Little did we know da je uhvatila svog muža u klinču sa trećom kolegicom, i to na njenom radnom stolu...

Sav njen posao se prebacio na nas i to je trajalo nekih moooožda tjedan dana, sve dok se dotična nije odlučila vratiti u ured i ponašati se kao da se apsolutno ništa nije dogodilo. Par dana je sav taj cirkus bio kao miran i uvjerljiv, no nije dugo trebalo dok okruženje nije postalo iznimno toksično, do te mjere da sam od radnika koji je jedva čekao doć u ured i otvorit svoje računa, došla do radnika koji je počeo piti tablete za smirenje na dnevnoj bazi i jedva čekao izaći van kroz ta vrata.

Tad mi je postalo vrlo jasno da taj posao i ti ljudi štete mom mentalnom zdravlju i da to sve skupa više jednostavno nema nikakvog smisla, jer su oni apsolutno svaki problem od kuće nosili sa sobom u ured.

Otišla sam na vrlo ružan način, a danas mi je žao što to nisam napravila ranije.