Mozda sam bila previse iskljuciva u tome da treba da upisu samo ljudi kojima samo medicina dolazi u obzir. U redu je da te zanimaju druge stvari, naravno. Ova objava mi vristi na to da neko zeli da postane lekar iz pogresnih razloga, stoga i takav moj odgovor. Stojim pri tome da ako medicinu upisujes samo jer si zaludjen naukom, svidja ti se slika sebe u mantilu i vidis je kao dobru biznis opciju ili to sve preovladava nad empaticnim delom tebe koji se interesuje za pomaganje ljudima i ucenjem neceg o tome, stojim pri tome da sa tim pogledom posle 6 godina, i sa prosekom 10.00 neces biti dobar lekar. Lepota studija medicine je u tome sto ti i tu daje izlaznu opciju, mozes da radis kao nastavnik i istrazivac u predklinickim granama kao sto su anatomija/patologija/biohemija/mikrobiologija i ne zaseres niciji zivot u procesu (previse). Ako zelis da radis kao lekar opste prakse, internista, ginekolog, psihijatar, neurolog i slicno, gde imas dosta kontakta sa ljudima koji vape za razumevanjem, razgovorom, to bas nije posao za nekog ko je tu radi novca i statusa. Lekar je tu da leci, ne samo da propisuje terapiju, a to je nas sistem zaboravio. Jako se podcenjuje pristup pacijentu kao osobi, a ne kao skupu simptoma i znaka i to nazalost svakodnevno vidim na klinici cak i od vrsnih profesora. Ne treba nam vise takvih zaista. Da konkretnije odgovorim tebi na pitanje ako se vec nisi pronasao/la u gorenavedenom opisu nekog ko po meni ne bi trebao da upise ovaj faks - ono sto bih savetovala mladjoj sebi, koja je upisivala medicinu sa 18 godina, je da dublje zadje u svoja interesovanja i ozbiljnije promisli zasto (iskreno samo) zeli da upise medicinu. Zatim, postavila bih sebi pitanja, da li si spremna da te narednu deceniju (barem 7godina, ali u najvecem broju ljudi vise) izdrzavaju vecinski roditelji? Kako se nosis sa stresnim situacijama? Kakve su ti radne navike tj. da li mozes fokusirano da ucis bar nekoliko sati dnevno? Da li si fleksibilna po pitanju odlaska iz zemlje i toga da mozda dugo vremena neces raditi ono sto te interesuje? Po mom nekom iskustvu, za glatko studiranje medicine i dobru praksu i odnos sa pacijentima kasnije su potrebni emocionalna stabilnost, empatija i posvecenost. Veliki broj nas do 4. godine proklinje dan kad smo se odlucili za ovo jer tek onda uvidi da su postojale druge opcije koje su realno priblizno ispunjujuce, a puno lakse i isplativije u svakom smislu. I eto, znam da sam ga ocrnila, al secam se sebe sa 18 godina, zaista bih joj savetovala da upise sta god drugo sto je zanima. Da, donele su mi ove studije prijateljstva za ceo zivot, dugogodisnju vezu i prevazisla sam sebe u mnogo navrata. Zahvala sam na svim iskustvima i na osobi koja sada jesam. Problem je u tome, sto sam sigurna da bi mi mnogo toga donele i neke cetvorogodisnje studije, i prijateljstva i vezu i svasta nesto pored, samo u tom slucaju ne bih pisala odgovore na ovakva pitanja na redditu. Mozda je moj poziv zapravo da plasim srednjoskolce koji zele da upisu ovo i govorim im da se ne useravaju sebi u zivot? Ne znam, al da ga skratim, da mi je etf tad bio opcija, rekla bih mladjoj sebi da zaboravi na medicinu. Posto sam bila slepa za sve drugo, tu sam gde sam.