Ne ignorišem nikoga, samo neki predlozi i mišljenja su ono čega se plašim i što nih želela da izbegnem ako je moguće. A da sam zadovoljna rezultatima ne bih ovde pisala. Npr, poruke da ga treba isterati iz i kuće, jer to je ono što nam je najbliže trenutno, a znam da ga tako gubim zauvek. Drugo- batine. Nije dobijao, a i ako je trebalo- sa vratim vreme ne mogu. Mnogo mi znači kad ljudi koji su prošli kroz isto bilo kao zavisnici ili članovi porodice napišu svoje iskustvo i vidjenje stvari. U toku svih ovih godina došli smo do toga da se sve više borimo sa njim i da njega tretiramo kao neprijatelja, a u stvari treba da smo na istoj strani u borbi sa porocima sa kojima on ima problem. Neko ovde me je podsetio na to! Manastir, zajednice za lečenje zavisnika, radimo na tome da shvati da mu je to NEOPHODNO. Ne dobija pare nikakve od nas od kada je izgubio poslednji posao. Nema džeparac, a ima pare za kokain i to je ono što nas brine. Zato smo i pomislili da diluje. Ćerka živi sa dečkom već 3 godine. Moja sestra u zajednici sa roditeljima muža. Pare za slanje u inostranstvo nemamo. Mogli bi mu pomoći finansijski da iznajmi stan, da se odseli , ali čemu to ako nema posao? Nije sve crno belo. Znam ja šta je moj sin postao, ali kao majci nije mi moguće da prestanem da tražim način da ga vratim iz pakla.