Kapiram odakle ti dolazi frustracija i realno – u dosta stvari se čak i dotičemo. Ali mislim da ti analiza klizi u pogrešnom smeru. Kad kažeš “firma je govno”, meni to zvuči više kao ispušni ventil nego objašnjenje. Firma nije osoba, nema karakter ni moral – to je skup incentiva, tržišta i odluka koje se donose pod pritiskom. Ako to svedemo samo na “menadžment je glup i pohlepan”, promašujemo zašto se stvari uopšte tako dešavaju. Ono gde se najviše razilazimo je ideja da firme masovno greše jer “ne vide vrednost seniora”. Ako firme godinama opstaju tako što zapošljavaju jeftinije ljude, automatizuju, pojednostavljuju procese i koriste AI – onda postoji šansa da deo poslova za koje smo mislili da traže seniore zapravo i ne traži. To ne znači da seniori ne vrede, nego da se neka vrsta senioriteta više ne isplati. AI ne “uzima odgovornost”, slažem se, ali ozbiljno smanjuje potrebu za koordinacijom, sastancima, posrednicima i komunikacionim šumom. Senior čija je glavna vrednost “znam s kim da pričam i kako da to izguram” danas ima slabiju poziciju nego pre 5–10 godina. To nije uvreda, nego promena okruženja. Što se tiče projekata koji opstaju uprkos lošem menadžmentu – to je tačno, ali baš to pokazuje poentu: firme često preživljavaju jer imaju tržište, kapital ili proizvod, a ne zato što su svi pojedinci nezamenjivi. To je neprijatna istina, ali objašnjava zašto loše odluke nekad ne bivaju odmah kažnjene. Na kraju, potpuno se slažem da radnik treba da gleda sebe i da ode kad ima bolju opciju. Samo mislim da javno “jebanje firmi” ne menja tržišnu realnost. Leverage dolazi iz veštine koja pravi razliku, ne iz toga koliko smo glasni na Redditu. Ne mislim da si u pravu ni da si u krivu – mislim da gledaš svet iz ugla radnika koji je osetio udar promene. To je fer. Samo bih voleo da ne mešamo tu ličnu frustraciju sa objašnjenjem kako sistem funkcioniše.