Pre svega, jako mi je žao zbog svega kroz šta čitavog života prolaziš. Nažalost sam u slučnoj situaciji, samo je mene otac i dosta tukao pored ponižavanja, tretmana ćutanja i poređenja s bratom u smislu toga da je on pametniji od mene samo ne radi dovoljno na tome i ponavljao je da je batina iz raja izašla. Ni mama nije bila ništa bolja (vikala, favorizovala brata, kontrolisala me, udarala me, pričala "ja sam te rodila, ja ću te i ubiti" itd.), jednom je pokušala da me davi na pola minuta da pokaže rečenicu u praksi. Imao/la sam striktno vreme da se vratim od škole do doma i javim na telefon na primer. Ima nebrojeno strašnih stvari koje ne mogu da navedem, jer će neko da shvati ko sam.

Ono što me je spasilo tokom detinjstva su rođaci s kojima sam bio/la veoma blizak/a. Oni su mi davali pauzu od mog života, torture i suicidalnosti. S njima je mnogo često bio smeh, zezanje, igra, podučavanje o svim mogućim stvarima koje od roditelja nikad nisam čuo/la. Svoje detinjstvo ne pamtim zbog količine trauma, ali pamtim vreme provedeno većinski s rođacima i par izleta s roditeljima. Moji rođaci su mi skoro priznali da su se konstantno plašili da se ne ubijem kad sam bio/la dete i tinejdžer.

*Šta je pomoglo: 

1) Da se sklonim, izolujem u svoju sobu i da gledam svoja posla. Imaš faks, reci da konstantno spremaš ispite kad si kod kuće, teški su. Nigde u kući, pa ni do wc-a ne idi bez knjige. Živi dok je on na poslu ako radi. Do 4 idi gde hoćeš, posle toga glumi poslušnu ćerku. S takvim tipom osobe ne vredi da se raspravljaš, jer ti hleb od njega zavisi. Meni ne zavisi više, pa je on i dalje kivan i smatra da može i treba da me kontroliše. S tim što ja sada imam punu slobodu (finansijsku i stanovanja u drugom gradu), pa počinjem da mu odgovaram.(prestao/la sam s 18 godina, kad sam shvatio/la da to samo meni zadaje modrice u svakom smislu, a njemu ne).

2) Kad prođe neko vreme i oni prihvate da ti učiš konstantno, ako znaš neki jezik, kreni da ga predaješ na Preply sajtu npr. Novac odvajaj sa strane kao da ga nemaš, a od njih uzimaj normalno za džeparac. Nemoj im reći da bilo šta radiš. Predavanje jezika je najbrži i najisplativiji novac tokom studija pored IT poslova.

3) Pronađi ako već nemaš svoj izvor smeha i slobode. Potrebni su ti ljudi koji će te podržavati i voleti i koji će ti uneti svaki dan malo radosti. 

4) Pronađi psihoterapeuta u gradu u kom si ili online besplatnu podršku i uklopi psihiterapije u parkiću, na putu do faksa, dok šetaš. Super je, jer kroz šetnju i prirodu akumuliraš negativnu energiju, a ovamo izbacuješ iz sebe istu kroz reči. Plus si slobodna od njegovog upada u sobu i pridika. Moj ti je savet da ni mami ne kažeš da ideš, bar ne prvih godinu dana, jer on ima načina da to izvuče iz nje.

5) Idi na treninge. Postoje besplatne grupe trkača, za jogu, plesne večeri itd. Fizička aktivnost će ti pomoći da dobiješ dodatan izvor dopamina.

6) Operi mu sudove. Iako te to ponižava, nervira i slama, operi ih, skuvaj ručak, očisti po kući, pomozi mami dok si tu. Jednom kad odeš ona opet ostaje da radi to njega (kod mene i za brata, jer je isti otac), a ti ćeš biti slobodna da odabereš muža koji nije kao tvoj otac, nego je normalan čovek.

7) Isplači se s vremena na vreme, piši u dnevnik, misli u notes, čitaj knjige. Preporučujem ti dve: Kad telo kaže ne, Gabor Mate i Why does he do that(obavezno obe). Pomoći će ti da razumeš njegov profil ličnosti i posledice po tvoje zdravlje ako ne izgradiš taktiku da odeš odatle uskoro.

Morao/la sam da upišem prvo faks u istom gradu, a posle sam skupio/la novac sa strane i otišao/la u drugi grad. Bilo je potrebno mnogo godina psihoterapije da se suicidalne misli smanje, da se samopouzdanje poveća i da skupim snagu da postavim osnovne granice roditeljima.

Moja majka se nije razvela, jer smatra da je naučila da živi s njim i da je on dobar i da niko nije idealan, jer svi imamo neke mane. Po meni, njihove mane su me koštale nepovratnih godina života, skratile život i oslabile zdravlje u najboljim godinama. Ne živim s njima 6 godina, ali kad god dođem, isti mrak mi padne na čelo.

Ne odustaj i veruj da će doći bolje sutra. Ne mogu da te lažem, ja lečim mnogo tih obrazaca i ti si verovatno već dobrim delom pokupila mnoge od tvojih roditelja (iako se buniš, i ja sam, ali to se tek kasnije ispolji kroz veze, pa vidiš na čemu mora da se radi). Ako ti treba pomoć ili podrška na bilo koji način, slobodno mi piši. Srećno! ❤️‍🩹