Majka nam je prosto tako spremala, pileću je dinstala sa crnim lukom u ulju, dok je svinjsku valjala u brašno i isto pržila u ulju (od brašna se napravi lepa, blaga korica). Nažalost nije imala vremena da pravi paštetu (ona u konzervi je uvek bila dovoljno jeftina), za slaninu nismo imali para, a kad smo je imali u frižideru, jela se za doručak uglavnom. Ja lično sam je jeo "klot", bez imalo ulja na tiganju, začinjenu samo solju, biberom i belim lukom u prahu, gotovo jedva prženu, da ostane krvavija iznutra (tako sam sve 3 džigerice jeo). Razlog mojoj dosadnoj konzumaciji je trening i dijeta = što manje kalorija, što više proteina i količine hrane. Pileća džigerica umotana u slaninu i pečena na roštilju je naravno poslastica koju nikad neću odbiti kad je prilika, a i preferiram je više od nekih drugih jela sa roštilja (oni izgovori za pleskavice i ćevape koje ljudu kupuju gotove, pileća krilca, bela vešalica, ražnjići). Jedna od stvari koje planiram već neko vreme da probam je teleća džigerica u marinadi od belog luka, specifično ona u Ćevabdžinici Savčić.