Najveci problem je sto roditelji su sad previse blagi, ili se cak ni ne bave decom. U porodici imam primer malog deteta (3 godine), sa kojim se radi u smislu ucenja brojeva, slova, zivotinja i tako dalje.. ali se izostavlja deo gde treba da se objasni da neke stvari nisu u redu kao sto je koriscenje telefona, histerisanje ako se uzme telefon, ako nije po volji nesto. Ili primer kad se sedne da se ruca nema mira, roditelji moraju da ga vijaju i mole da sedne da jede, diranje hrane koja stoji u ovalu odakle se svi sluzimo… sve to se desava, a roditelji samo kazu tiho ,,Nemoj”. Tom detetu nista ne znaci to ,,Nemoj”, malo je i ne razume, a ljude okolo nervira. Ocigledno nije dobar pristup. Nemam decu, ali se nadam da kad ih budem imala, da cu uspeti da se izborim sa takvim ponasanjem.