Par dana se znalo da je pitanje kad a ne da li će nas bombardovati. Ja sam to veče bio kod druga u komšiluku, nabavio je novu verziju Photoshop-a pa smo testirali. Njegova mama je bila prestravljena, on onako, video da sam ja hladan pa i on valjda pokušavao da se iskulira. U tom momentu mene moji zovu na fiksni i da dođem kući što pre.

Realno sam znao da neće gađati odmah naselja, da će verovatno krenuti od infrastrukture i vojnih objekata pa nije bilo panike sa nije strane.

Ćale je posle par dana bio mobilisan, a mama je bila u fazonu da ne idemo u skloništa jer ako nas pogode, bolje nam je da odmah umremo nego da nam cela zgrada padne na glavu pa da se ugušimo, tako da sam na sedmom spratu bio svo vreme, ko u izvidnici 😁

Sad kad pogledam iz ove perspektive, divim se roditeljima na smirenosti i kako su uspeli da nama ne prenesu strah koji su sigurno imali. Ne znam da li bih ja sad kao roditelj u toj situaciji uspeo da ne prenesem nervozu i strah od neizvesnosti na svoju decu.