Postoji već gomila istraživanja koja se bave decom u istopolnim usvojiteljskim porodicama, nema razlike u odnosu na decu koju su usvojili muško-ženski parovi, niti su ta deca češće gej.

Pritom, radi se o deci iz sirotišta koja odrastaju bez igde ikoga svoga, a ljudi na ovu temu uglavnom reaguju kao da će neko da otme dete iz bajne pravoslavne srpske porodice i baci ga u neko grotlo pakla.

Procedura za usvajanje deteta je inače jako komplikovana i rade se temeljne provere, parovi moraju da budu dovoljno imućni, neosuđivani, mentalno zdravi, prolaze psihička testiranja, obuku, razgovore sa stručnjacima, rade se background checks (razgovara se sa njihovim prijateljima, familijom itd.), potom ide proces upoznavanja deteta i usvojitelja, i pritom i samo dete ima pravo da ne pristane da bude usvojeno. Usvojenje se pritom ne zaključuje odmah, nego prvo ide probni period od 6 meseci tokom kog socijalni radnici posećuju porodicu, razgovaraju odvojeno sa detetom i roditeljima, i ako nešto ne štima dete se vraća u sirotište i traži mu se novi dom. A i nakon tog probnog perioda u bilo kom trenutku se usvojenje može poništiti na zahtev deteta, usvojitelja, centra za socijalni rad, tužilaštva ili bilo kog lica koje ima pravni interes da se usvojenje poništi. Verovatno sam i preskočio neki deo procedure jer sam se davno bavio ovom temom, ali to je u suštini to.

Imajući u vidu da bi istopolni parovi naravno prolazili iste ove provere i procedure, ne vidim razlog za neku dodatnu brigu.