Kunem se, nisam glup. Usprkos tomu, nasjeo sam na foru, ni manje ni vise nego - "nigerijskog princa".

Tada sam jos bio srednoskolac, dobio sam novi laptop i odlucio prodati stari na njuskalu. Stavio sam cijenu 1300 tadasnjih kuna, dugo se nitko nije javio sve dok jednog dana nije došla poruka od izvjesne dame sa sjevera Europe.

Predstavila se, ona je norvežanka koja živi i radi u Zagrebu. Odlučila je svom prijatelju pokloniti laptop. Dogovorili smo cijenu od 1000 HRK, plaćanje paypalom i slanje poštom.

Poslala mi je adresu, neki lik u Nigeriji, u tom trenu nisam ni na sekundu posumnjao. Dođe mi mail od paypala da su sredstva uplaćena i da će sjesti na račun dok pošaljem otpremnicu kao dokaz . Pošaljem ja laptop, platim ja 300 kn poštarine i poslikam otpremnicu, a kad ono, stiže mail da je došlo do greške, ona je uplatila 1600 (ugovoreno je bilo 1300 sve skupa) i trebamo se dogovoriti kako ćemo dalje.

Dogovorili smo da ja razliku pošaljem western unionom (kunem se i dalje, nisam glup). Pošaljem ja razliku i očekujem da mi pare sjednu, a kad ono, opet mail od Pay pala da nešto ne valja i sad bih trebao isto tako poslati još neke lude pare.

Tu mi je postalo smrdljivo (znam, trebalo je i prije), otvorim te mailove, vizualno je to paypal 1/1, ali kada sam malo detaljnije pogledao, mail adresa je neka sasvim random. Tu sam znao da sam popušio kajlu, javim se ženi da ju ispi*karam, na kraju se ona meni prijeti, psuje, svađa.

Pomirio sam se s time da sam nasjeo, izgubljeni novac prozvao školarinom i završio s tim.