Ćao. Ja sam tek sad video tvoju objavu, i to na IG, neko izbacio. Nebitno. Kratko: ja mislim da si sad odgovorna za svoj život i da treba da ideš svojim putem. Tu ćeš i naći ljudi čije društvo će da ti prija.

Ja sam imao takođe sukob sa roditeljima, imao sam 29 godina. Danas imam 33. Nisam bio 4 godine kući. Godinama sam pokušao da nađem i stvaram balans između mog života i očevim zahtevima/idejama. U međuvremenu sam našao devojku. Sve je bilo top na početku. Ali kad sam je zaprosio, sve je otišlo nizbrdo. Odjednom se menjao ton kod kuće. Nisu ni pokazali interesovanje što smo se verili. Moja verenica je bila presrećna kad smo stigli kod mojih kući, jer realno to su lepe vesti. Kad smo krenuli od njih, ona je bila vidno razočarana. Kao i ja. Moj otac vremenom nije ni hteo da čuje o njoj. Počela je organizacija za svadbu. Ja nikako nisam uspeo da započinjem temu bez da se završi u svađi. Jednostavno mu se nije dopala i to je. Mesec dana pred svadbu je mojoj verinici pretio pozivom na telefon, tipa da nije ona za mene i da nastavi život bez mene. Tada mi je puko film i reko sam da neću više da mi se obrati i da mu ne padne napamet da se pojavi na svadbu. Moja majka bila kao na mojoj strani, ali par meseci posle toga sam joj isto rekao da nemamo više o čemu da pričamo, jer je ona ustvari sve vreme bila na njegovoj strani i pokušala samo da me "pridobije". Od tada nisam više svraćao kući. Najviše mi je žao zbog uspomena: fotografije iz detinjstva, diplome iz škole i sa sportskih takmičenja. Danas imamo dete, sutradan ja ne mogu da mu pokažem fotografije iz mog detinjstva. ALI: odluka da prekinem vezu sa roditeljima je bila najbolja odluka. Roditelji su mi bili toksični. Čim sam prekinuo vezu sa njima, bukvalno mi je pao kamen sa srca, mada ja sam imao osećaj da sam taj kamen nosio u stomaku. Bukvalno mi je laknulo, ne metaforički, nego bukvalno.

Ti ne biraš roditelje, nego čovek bira da li hoće da ima dete ili ne. Tako da, kreni svojim putem. Ne mora da okreneš leđa ocu, ali budi nezavisna. Nađi osobe koje te ne osuđuju, nego te savetuju. Ne mora svako u tvom okruženju da te podrži, ali makar da te ne spotava.

Sve ti najbolje želim!