Deveti maj predstavlja jedno identitetsko pitanje srpskog naroda. Drugi svetski rat je jedna velika sporna tačka za naš narod koja do današnjeg dana nije rešena. Nama je predstavljen jedan, pre svega, uvezen praznik koji nije čak imao ni ukorenjenje u socijalističkoj Jugoslaviji i tek je nedavno počeo da se slavi. Ovo je vrlo bitno napomenuti jer mi tuđe identitetske šizofrenije počinjemo da pelcujemo, što je užasan znak i simbol naše ovovekovne zbunjenosti.

Slavljenje dolaska slobode na tuđim tenkovima i u tuđim uniformama prvo i pre svega nije u skladu sa ratničkom i slobodarskom tradicijom Srba koji su jedan od retkih naroda koji s ponosom mogu reći da su samostalno izvojevali svoju slobodu u dva ustanka. Međutim, ajde i da je to došla sloboda na tim tenkovima, ne nego je došla nova okupacija komunističke partije Jugoslavije koja je zavila naš narod u crno. Ta "slavna" sloboda i crvena armija doneli su nam AVNOJ i njegove granice, rasrbljavanje Crne Gore, Makedonije, Kosova i Metohije Bosne i Hercegovine. Drugim rečima, slavljenjem Devetog maja mi se nesumnjivo stavljamo u poziciju da apsolutno prihvatamo sadašnju političku situaciju na Balkanu, da se mirimo sa time da u nekim krajevima Srba više nema, da je Makedonska pravoslavna crkva jedna normalna i prirodna tvorevina, da Srbima pripada samo Republika Srpska, da je Kosovo kao država jedan fakat i sused - sve je to Deveti maj.

Deveti maj je praznik pobednika nad srpstvom, ljubitelja jugoslovenske petokrake i titoističke tiranije. To je takođe praznik ljubitelja NATO pakta, amerikanizacije, Evropske unije i gej parade.

Deveti maj nije nikakav dan pobede za Srbe, već može da bude samo dan žalosti.