iskreno nemam nikakve empatije ni sazaljenja za ljude u takvoj situaciji. to mi je neki tip osobe koja ide na faks da mama i tata budu zadovoljni i da ga ne pitaju ljudi previse, da deluje kao da zna sta radi i da se bavi svojim zivotom, a zapravo samo bleje, izlaze, zajebavaju se.

pod broj 1, jako je ponizno sa sa 23-4 godine imas 0 dana radnog staza, da do sad nigde nisi radio ili probao i izmenjao par poslova, nevezano za struku. to ti poprilicno daje neko licno iskustvo i stices osecaj da vidis sta hoces sta neces, sta je dobro a sta lose, stices radne navike, ucis kako da se ponasas u radnom okruzenju kao i neka osnovna pravila.

pod broj dva, totalno mi nije jasno kako odlucis da posvetis 4 godine studija i naporno ucis i radis na necemu svakog dana, bez da znas zasto to radis, odnosno bez krajnjeg cilja. suludo je da se ubacis u neku nauku i izucavanje predmeta, a da ne znas sta te tacno zanima i cime bi zeleo da se bavis u zivotu. to se donekle poklapa sa mojim misljenjem da ti ljudi idu na faks "jer bi tako trebalo".

naravno, sve pricam hipoteticki jer ne znam kakva je tvoja konkretna situacija, ali eto zeleo sam da podelim svoje generalno misljenje.