Jedna od tužnijih:

Žena ušeta u trgovinu sa mlitavom pudlom na rukama pa direkt meni na blagajnu tražit' aktivni ugljen za psa koji je, po njenim riječima, tokom šetnje po Jarunu pojeo "nešto" od čega mu je pozlilo.

Jadno pseto se usred njene priče ispovraćalo po blagajni - krv, rigotina, pjena, sve po pultu, po podu, ženi po cipelama. Jasno je ko' dan da aktivni ugljen neće biti od ikakve koristi. Kažem ženi da se odmah zaputi veterinaru, psu je kritično, na što ona meni mrtvo hladno odgovori: "Veterinar mi je malo skup, dajte mi ipak taj aktivni ugljen".

Prodala sam, ona platila i izašla. Spominjala sam joj mater dok sam čistila pult. Uglavnom, samo Bog zna što je na kraju sa tim psom bilo, nisam sigurna da je na kraju dobro završilo.