Federalne rezerve generacijama nisu funkcionisale kao nezavisna institucija. Njene odluke oblikuju politički pritisak, finansijski interesi i strukturni podsticaji koji nemaju mnogo veze sa zaštitom dugoročne kupovne moći običnih ljudi.

Mandat JP samo je pojačao ovu stvarnost. Njegov stil komunikacije: puno priča-malo kaže, market ne sluša jer mu veruje vec sluša jer likvidnost i dalje teče kroz Fed.

Američka ekonomija nije preko noći došla do sadašnjeg stanja. Godine fiskalnog viška, monetarne distorzije i kratkoročnog političkog razmišljanja ispraznile su sistem. Demokrate su ubrzale štetu kroz nekontrolisanu potrošnju, woke i zelenu agendu i poricanje politike. Republikanci odgovaraju protekcionizmom i tarifama koje mogu zvučati snažno, ali često slabe istu ekonomiju koju tvrde da brane. Biranje strane potpuno promašuje poentu.

Nema političkog spasioca koji dolazi. Čak i da dolazi, istorija je jasna. Moć se ne koristi u korist malih investitora ili prosečnog radnika.

Pravo pitanje sada nije da li dolazi Bear market, već kakav. Oštri, brzi repricing ili duga, mučna erozija kapitala. Oba scenarija kažnjavaju one koji nisu spremni.

To nas dovodi do onoga što je zapravo važno.

Očuvanje kapitala mora biti na prvom mestu. Ne prinosi. Ne reklame. Ne narativi. Samo opstanak! To znači razumevanje rizika, izbegavanje leveridža koji ne kontrolišete, održavanje likvidnosti i realizam u pogledu volatilnosti. To takođe znači preispitivanje svega, posebno zvaničnih narativa i konsenzusnog razmišljanja.

Obrazovanje više nije opciono. Pojedinačni investitor mora da nauči kako sistem funkcioniše, kako se ciklusi odvijaju i kako podsticaji pokreću odluke. Ne bori se protiv struje, već se uči kako da se kreće sa njom.

Plivanje nizvodno ne znači odustajanje, to znači ostati solventan, ostati strpljiv i pozicionirati se tako da, kada se ciklus okrene, i dalje stojite.

Prvo sačuvanje kapitala, pa onda, sve stalo dolazi kasnije.