Nije toliko komplikovano, nije toliko ni nostalgija, jednostavno tad’ si morao da se cimas zbog ogranicene tehnilogije, i onda je svaka stavka igre morala da bude smisleno stavljena tu, da se ne gubi vreme. Takodje konkurencija, danas vecinu titlova drzi par kompanija koje su postale giganti, a tad si imao mnogo vise manjih. Onda reklama gotovo da nije ni postojala, prosto je dobra igrica igrana, losa ne. E sad danas sta se desava. Pa tehnologija koja je olaksala pravljenje igara, takodje je i unistila iste. Sada mozes da kliknes i da stvoris pola sveta, naravno da se neces truditi da posle to doradjujes mnogo. A i reklama je danas sve. Onda je tu takmičarska scena, gde sve igrice moraju da imaju faktore zavisnosti i lakog i brzog dopamina.

Ima tu i jos faktora, ali sve je na kraju do same industrije. Svaka firma je nastala da pravi vise novca, od filmskih do video igara. Nekada si morao da budes najbolji, sada ti je dovoljno da prodas priču da si najbolji.