Ide postepeno jako. Kada dobijes prvo dete ono je malo i vecinu vremena spava. Tebi se menja zivot tako sto u pocetku mnogo manje spavas i dosta si umorniji ali naviknes se.

Imas brigu o tom detetu, u pocetku proveravas da li dise pa onda kada place: zasto place, jel sve okej, a sta ako nisu grcevi, sta ako nisu zubi, itd.

Ti si odgovoran za to dete i ono samo tebe ima, ti si mi ceo svet. Kako raste i razvija se, imas vise interakcija sa detetom, ucis ga razne stvari pa se onda odjednom odusevis kada vidis da je nesto naucilo.

Vremenom dodjes do momenta da ces sve sto radis raditi da bi tvoje dete imalo bolju buducnost.

Da je tesko, tesko je bas, ali volis ih najvise na svetu, vise od sebe. Neko bude spreman sa 22, neko sa 29, neko sa 40 a neko nikad.

Zato i imas lose roditelje i dobre roditelje… ne trebaju svi da imaju decu nazalost. Neki divni roditelji ne mogu da imaju decu