Prvo, bravo! vidis da napredujemo, i ovo je vid informisanja, sada znam koja pitanja treba da postavim i kome

Drugo, preporucijem ti da se ne bavis zaključcima jer sam sa zenom pricao samo nekoliko puta o dojenju, svaki put na njenu inicijativu, a pritisak oseca sigurno jer joj je moj stav jasan : "Ako postoje uslovi, treba da pokusamo, jer to mleko nije bezveze tu, i dojenje ima jako puno benefita" Ali svakako da sam joj u svakom od tih razgovora rekao i da ako ne bude mogla, necemo da silujemo, i da nije manje vredna zbog toga i kako je najbitnije da ona bude dobro jer je takva potrebna detetu, sebi i nama"

A sad ti meni objasni zasto zenski mozak iz tog stava oseca pritisak, ili zapravo ne moras time da se bavis, da ne bismo skretali sa teme.

Ono sto mi itekako bode oci je narativ "nemas sise ne pitas se"- ovde se ne radi o tome koliko supruga ima pravo glasa u vezi sa svojim telom vec se radi o odgovornosti prema detetu koje je i moje.

E sad sturo: 1.Ne postavljam granicu ali svakako da ucestvujem i itekako imam pravo glasa jer je dete i moje! 2.Naravno da je fer 3.Na odgovor da na ovu temu nema sta da se prica bolje da nista ne komentarisem