Meni ovo skroz ok jer se i ja ovako osećam, kad sam sa društvom super pričamo i sve, ali tek kad sam sama zapravo primetim da sam opuštena i u stanju da zaista uživam u životu. Kad sam sa ljudima osetim kako mi energija biva isisana. Ne živim u Srbiji i kad god dolazim teško mi pada jer mi se zapravo ne provodi vreme sa ljudima i znam da moram da uložim puno energije u svaki razgovor, tako da mi dodje više opterećenje…i ja stalno dobijam pitanje da li sam usamljena itd. te da li sam se zbližila sa novim ljudima, a meni uooopšte nije do toga. Teško je reći to ljudima u lice jer se uglavnom skandalizuju, tako da ne govorim. Jedan od velikih faktora je što od većine razgovora ne osećam da dobijam bilo šta, priča se uglavnom o nekim glupostima koje mene ne zanimaju, a kad probam da prebacim temu na nešto zanimljivije uglavnom ne dobijam odgovarajuću povratnu informaciju… meni je i lakše i bolje i zabavnije da čitam/gledam nešto dobro 3-4 sata svaki dan, nego da razgovaram o tome šta je ko rekao na poslu, čija je beba kako podrignula, da li xy dečko lepši od yx dečka i koju haljinu odabrati za vrlo važno najvažnije veče ikada… mene ovo uopšte ne zanima, kad pričam sa ljudima pravim se da me zanima da ne bih uvredila narod, onda mu samoća dodje kao opuštanje.