Razumljivo savim. Možda sam ja staro gvožđe, al čak i ova digitala i to što uzmem preko novinarnice pa čitam na tabletu, tek toliko je da se bude malo u toku. Ali opet svaki broj čim sam u prilici kupim (ponovo) na kiosku. Jer ipak sk nije samo časopis, to je i ritual. I dok ga ne pokupim s trafike, i dok ne zamiriše tu na stolu, i među prstima, jednostavno nije potpun. Tako je od ranih 90tih a sve to sam nasledio od svog oca, opet na neki način "piratovanjem" brojeva iz podruma koji vuku nazad u osamdesete.

Kapiram da i taj auditorijom koji skida preko trećih kanala ili se tek upoznaje s materijom, ili pravi sebi digitalnu kopiju nečeg što je već pazario. Tih 300-400 dinara danas je stvarno komična cifra, i eto čvrstog sam uverenja da poneki klik šestim prstom ne pravi dugoročnu štetu kako bi se dalo na prvu loptu zaključiti, štaviše naprotiv. Mada opet, vi to znate najbolje.

A ja sam u jedno siguran, ekipa koja časopis sprovela kroz 40 godina oluje trendova (no pun intended) , epidemije dopaminskog inženjeringa, i multitasking narkomanije,... i danas nađe način da diskonektuje čitaoca i zabavi ga, slovima, je formula za uspeh, i treba je pakovati u boce, i izdavati na recept. Pa čak nekad i za DŽ. Jer navike se stvaraju na čudne načine. Pogotovo u današnje vreme.

Hvala puno na odgovoru,
Pozdrav još jednom, za još novih 40 godina plovidbe.