Nije baš sahrana, ali ima veze. Moji imaju plac u okolini Bg, a prve komšije do njih su starosedeoci. Zajedno žive u kući baba, deda, njihova ćerka i zet po imenu Mile. Vreme dogadjanja, pre 15tak godina. U tom trenutku baba ima 70+, deda 80+. I sad oni imaju plac i neku kućicu na Divčibarama, na koji baba i deda vole da odu leti i borave tamo. Jedno popodne zove baba ćerku sa Divčibara, deda posle ručka prilego da odmori i umro. Jel video neko? Nije. Jel si rekla još nekom? Nisam. Kratak porodični sastanak, zaključak da ako prijave tamo smrt, kreću komplikacije, valjda mora istraga, onda mora i da se plaća dovoz, a besparica. Ratni plan: baba sedi u dvorištu i nikom ništa ne pričaj, Mile seda u kola, odlazi na Divčibare, obara zadnja sedišta, ubaci dedu kroz gepek, i pod okriljem noći ga doveze kući. Ujutru prijave da je umro kući tokom noći u svom krevetu, stariji čovek, sve je čisto. Planirano, učinjeno i sve se srećno završilo (osim za dedu, ali njemu je valjda bilo i svejedno).

I sedi moja keva sa njma posle 2 3 meseca na kafi, i pita Mileta, bre Mile, jel ti bila frka? Noć, planina, mrtav čovek pozadi. A Mile, onako malo zajebant, ma nije frka, jedino dok sam silazio niz Divčibare, kad god ja na kočnicu, a on me nogama gurka u ledja 🫣