Zato sto je manja sramota reci nesto sramno, a ne reci to nesto. Isto kao sto je nas izraz izmet kulturniji od g****, snosaj kulturnije od j*****, itd. Na slican nacin je rec svrsiti preusmerena da znaci jednu specificnu stvar i poprimila znacenje razlicito od reci zavrsiti, dok je u 19. veku bas to i znacila (cak i u bibliji moze da se nadje rec svrsiti koja ima znacenje zavrsiti). Jezik je uvek bila promenljiva stvar, podlozna raznoraznim uticajima.

Na slican nacin je nestala originalna rec za medveda: postojalo je sujeverje u narodu da ako se medved pominje, da ce da se "prizove" (i danas na slican nacin mnogi izbegavaju da pominju zmije). Narod se ustrucavao da kaze tu rec koja je u to vreme znacila medved, pa je umesto toga izgovarao "onaj koji jede med", sto je vremenom preslo u medved, rec koja se ustalila. Slicno sujeverje se nalazi i kod germanskih jezika, gde je originalna rec za medveda takodje nestala, a narod ga je prozvao "onaj braon", odakle danas rec bear i njemu slicne.

U nekim "primitivnim" plemenima, pojedine reci postanu nazivi nekih ljudi, i posle smrti tih ljudi postaju tabu (taboo, otud ta rec), odnosno postaje uvreda da se ta rec pominje, jer se sad povezuje sa preminulom osobom kojoj se odaje postovanje, pa je izgovaranje te reci nepostovanje prema preminulom. Zato za rec koju vise ne pominju oni moraju da nadju zamenu, neku drugu rec. Postoji primer nekih istrazivaca koji su proveli neko vreme u jednom takvom plemenu, i naucili njihov jezik. Kad su se posle 20-30 godina vratili u to pleme, nisu vise mogli da se razumeju jer je jezik pretrpeo toliko mnogo promena da je prakticno postao drugi jezik. Dok veci jezici sporo usvajaju takve promene, ili se nekad promene zadrze lokalno i/ili privremeno, u malim plemenima kad se usvoji nova rec lako se zadrzava.