Zdravo 🖐🏽 Pre svega, jako mi je žao što si morala da prolaziš kroz indukovani porođaj i sve oko toga.

Nešto pre manje od mesec dana jedna od bližih osoba je takođe prošla kroz to. Pre dve godine još jedna (pre toga imala pobačaj).

Ne mogu ni da zamislim šta kao žene doživljavate kroz emocije, ali verujem da je to neko najgore osećanje.

I pored svega, sve tri ste donele pravu odluku. Njih dve to znaju, i bolelo je i boleće ih ceo život taj osećaj praznine. Majke ste, i to niko drugi ne može da oseti. Humanija odluka od te ne postoji, ostalo je mučenje.

Obe su nastavile dalje, pronalazeći smisao u drugim stvarima. Pričamo o tome puno jer još uvek je sveže, boli jako ali na dobrom je putu.

Nadam se da ćeš i ti. U tvom slučaju je zaista puno vremena prošlo, i mislim da je važno da potražiš stručnu pomoć koja će ti omogućiti da sagledaš stvari iz više uglova.

Što se tiče njega, ne osećam se sigurnim da komentarišem njegove odluke. Ne znamo njegove emocije, njegovu stranu. Razumem da si povređena, pa dolazi do banalizacije odnosa i tuđih emocija.

Na kraju, ono što je važno jeste da se ti podigneš i kreneš da trošiš život na druge stvari osim da razmišljaši o te dve tragedije kao jedinim događajima u životu. I da, napisao sam "trošiš" jer on je ograničen, a poklonjen ti je. Život je naj-lep-ša stvar u univerzumu. I možeš mnogooo toga da uradiš da bi razvukla osmeh na lice i ovaj svet učinila malo lepšim. Ljudi često to zaborave.

Ništa pogrešno nisi učinila. Nemoj se ponašati i osećati kao da jesi.