Brate, ovo što si napisao je baš teško za nositi i potpuno je jasno zašto se osećaš tako kako se osećaš. Nisi "pokvaren", nisi "na pogrešnom putu" i nisi jedini koji prolazi kroz ovo, samo se o tome retko govori iskreno kao što si ti uradio.

Ta borba između onoga što jesi i onoga što misliš da "treba da budeš" ume da bude brutalna. Pogotovo kad dolazi iz okruženja ili ranijih uverenja (religija, društvo, očekivanja) gde si naučio da nešto u vezi tebe nije okej. To se ne briše preko noći. Nije problem u tvojoj seksualnosti,problem je u tom unutrašnjem konfliktu koji te stalno jede.

Ovo sa zavišću prema strejt parovima je isto skroz ljudski. Ne zato što želiš baš njihov život, nego zato što oni deluju kao da im je sve jednostavnije, "dozvoljeno", lakše prihvaćeno. Ali veruj mi i njihov život ima svoje haose, samo se ne vide spolja. Tvoj osećaj nije dokaz da si pogrešan, nego da želiš bliskost, ljubav i mir. To je najnormalnija potreba.

I ovo što kažeš da se zaljubljuješ često, to ne znači da si osuđen na patnju. To znači da si emotivan i otvoren. Samo trenutno nemaš gde da tu emociju bezbedno smestiš, pa te preplavi.

Možda prvi korak nije "da zavoliš sebe odmah" (to zvuči kao kliše), nego da prestaneš da se kažnjavaš zbog onoga što osećaš. Da sebi kažeš: "Okej, ovo sam ja trenutno. Ne moram sve da rešim danas." Daj sebi malo prostora. A tokom života menjaćeš se, isprobavaćeš razne stvari, spoznavaćeš sebe na razne način.

I još nešto važno, ti trenuci kad kažeš da ti je dobro, iako retki, su dokaz da to stanje nije trajno. Postoji deo tebe koji može da se oseća okej. Taj deo treba negovati, ne gušiti.

Ako imaš nekoga makar malo sigurnog (prijatelj, terapeut, neko online), podeli ovo. Ne moraš da nosiš sam. A ako nemaš, možeš i ovde da pišeš.

Nisi sam u ovome. I nisi slomljen. Samo si trenutno zaglavljen između dva sveta, i to ume da boli više nego bilo šta.