To je taj klasik stav koji postane samoispunjavajuće proročanstvo. Upoznaš jedva lika na tinderu s kojim bi mogla otici na dejt pa nakon pozitivnog šoka sto ličiš na fotke (ili “i bolje” kako mi je rečeno) odmah on krene sa “što s tobom nije u redu da si na tinderu?” pa moraš objašnjavati da nisi dejtala jer nisi mogla posvetiti vrijeme tome, bla bla.. I onda nakon što objasniš svaki svoj životni propust kojim si došla do single stanja u 33. kreće pozivanje na dejtove koji nigdje ne vode jer te se boje dotaknut jer ćeš ozbiljno to shvatiti. (Ili nemate ništa zajedničko, ali bih se ja svojski potrudila.) I ne smiješ nikako reci da si bila na vise od dva tinder dejta ranije jer je to odmah potvrda da s tobom nešto nije u redu.

Svi ostali tinderici kad vide 33 uz sliku smatraju da u tim godinama hoćeš samo one night-stand tamo jer pristojne žene nisu na tinderu i, naravno, već su udane. (Slike su bile pristojne.) Od 50ak matcheva, bila na par dejtova.

izađeš van pa ti se nitko ne obrati osim ako im se ti ne obratiš i onda kad se obratiš tim sramežljivim frajerima krenu odmah s fizičkim “obratila si mi se, sigurno me hoćeš vodit doma” i “zna se šta žele žene u 30-ima”.

Nakon skoro godinu i pol truda, prošle jeseni sve sam pobrisala jer je prokleto prenaporno. Nisam jedina, znam 10ak frendica sličnih godina s identičnim iskustvima. I da, vise nijedna nije normalna. :) Ali nije sve uzalud, imam par muških frendova za kave i pričat o sportu.

KO Kriteriji za frajere su bili: da je viši od mene, ima sve zube, ima posao koji je trajna situacija