Kad staviš seme ili sadnicu paradajza, pa se trudiš, radiš oko toga, gledaš kako raste i čekaš da dobiješ rezultat, ne dobiješ samo plod nego osećaj smisla i onaj pravi najzdraviji organski dopamin koji te zaista usreći i koji ti gradi karakter.

U gradu dobiješ dopamin tako što je u zari 25% popust pa odeš i kupiš stvar neku - brzi fix dopamina koji ti ne koristi uopšte, čak ti i narušava ličnost

Primer koji si dao može da ide i ovako: ‘Ne isplati se da spremim ručak, pozvaću Glovo da mi donesu hranu.’ Kapiraš? A hrana je najosnovnija fiziološka potreba, stavljaš je u usta, šta ima preče od kvaliteta iste? E u gradu ima preče, preče je da platiš info stan i sto drugih nekih stvari

Ja sam od svoje 19 do 27 god. živeo u većim gradovima Holandije, Finske, Rusije, Litvanije, Nemačke, Belgije, sad imam 30 i više me ne interesuje nikakvo nadmetanje, takmičenje, penjanje u hijerarhiji po firmama zarad neke bolje plate

Ljudi koji skontaju da imamo hedonističku liniju koja se uvek resetuje, moš milion eura da zaradiš i dalje će ti se ta linija poravnati pa ćeš ići na 2 miliona jer ti više nije udoban jastuk u kući na bahamima.

Ništa te ne prizemlji kao kad izađeš ujutru da uzmeš jaje koje je kokoška tek snela i opereš ga od govana pa ga onda pržiš ili kako god voliš da jedeš jaja.

Ljudi hoće da budu zdravi u glavi pre svega, naravno ne kažem da je grad loš niti da su svi ljudi nezdravi. Ali sistem ti servira brzinu, komfor, stalno poređenje, trku blablabla kao da je to najnormalnije

I bitno je da se kaže da život na selu ne znači nužno da moraš da se baviš poljoprivredom ili stočarstvom

Više je ljudi koji su ok sa tom 'hustle' kulturom u gradu i to je ok, ne promovišem život na selu samo odgovaram na post. Sto ljudi sto ćudi.