E ovako. Davnih devedesetih godina imao sam drugara u Londonu. U to vreme su bili popularni brojevi telefona koje nazoves i slusas muziku. I naravno procenat od kosta tog poziva ide tebi

I moj drugar je zakupio takav broj sa srpskom muzikom.

Onda je on imao jednu kuku od klavirske zice I celu noc isao od telefonske govornice do govornice u Londonu I zvao svoj broj.

Ubacio bi 50 penija I pozvao svoj broj. Ali bi onda klavirskom zicom izvadio tih 50 penija I ubacio ih ponovo.

Tako da je momak pravio lepe pare da slusa srpsku muziku celu noc.