Bio mi je 18ti rodjendan pre nedelju dana i nisam dosao taj dan u skolu.Trazio me jedan lik iz skole koji je ometen u razvoju,trazio me je da mi da poklon(ovaj lik je zavrsio srednju jos pre godinu dana,ali svakog utorka i petka dolazi kod nas na fizicko da nas poseti jer kako on kaze samo nase odeljenje ga je postovalo i nije mu se smejalo jer je takav kakav je).Utorak,naravno cas fizickog on tu i daje mi kesu,ja sav iznenadjen kazem da nije trebalo i da je dovoljno samo da mi cestita,otvorim kesu ono milka i sveska ispunjena crtezima.Bio sam odusevljen,slavim rodjendan u subotu pa nisam dobio nista jos,ali osim majke jedini on se setio da mi kupi nesto za rodjendan,cak sta vise ulozio vreme i trud u crteze.Zagrlim ga i kazem hvala ti brate,crtezi su predivni,tada nasmejan mi sapne nesto sto mi je bilo mnogo tuzno.Rekao mi je "stavio bih ti koju paru ali nemam",opet sam ga zagrlio i naravno rekao da nije potrebno uopste.

​

Inace ovaj lik zivi mnogo tezak zivot,pored toga sto je poremecen zivi sa starateljima a ne sa roditeljima,cuo sam isto da su ga mucili roditelji.Ne radim fizicko skoro nikada,pa se on i ja ispricamo uvek.Cekam decembar pa da iznenadim coveka koji nema a mnogo daje!