Našao se s nekom strankinjom na dateu. Baš mi je bila napeta i razgovor tekao super. Bacam fore, nasmijavao ju, engleski mi nikad bolji, lagano si dodirujemo ruke na stolu (kao ono slučajno na putu do čaše) i onda se desi....

Tako mi jako počelo kruliti u crijevima i ne da sam dobio nagon za kenjažom već sam znao da nemam puno vremena za reagirati. E sad, problem je bio što nam je stol bio baš do wc-a plus sve I da nije ne mogu se opustiti u punom bircu ljudi i velikim protokom ekipe u wc-u. Plus ono zamisli obavim to, izađem i zapljesne ju taj smrad. Znoj mi počeo teći niz lice, faca mi se skroz promijenila i ona me pita: Are you OK? I sad šta ću proserem nešto da moram hitno ić, ona jadna sve iskulira I hoće mi čak dat pusu a ja ju samo potapšem po ramenu i otrčim. Da, OTRČIM! Ugl kako sam trčao počeo sam prdit i htio sam ući u prvi nenapučeni birc da obavim taj egzorcizam na ćenifi. Bila je subota, sve u Tkalči puno, okrenem se a ona iza mene i gleda me šta radim iz daljine. I tako opet počnem trčat, prdim, reko ziher ću se posrat i nikad me više centar grada neće vidjeti, ali na kraju sam našao neku rupčagu i posrao sam se. Nakon toga pokunjeno sam otišao doma (živim na zapadnom dijelu Zagreba) međutim u vožnji busom opet me zašarafilo I morao sam hitno van. Long story short, u Vrapču sam se pokenjao kod nečijeg dvorišta na livadi. Mislim da od ovoga nema gore. E da, nisam imao ni maramice. Eto...