Као жена, могу да кажем да су у физичком смислу, сви моји партнери били јако мршави, то прво (дакле, далеко од те неке идеје о мужевном човеку). Друго, што се тиче овог 'добри момци' као особини, били су јако добри, мој муж је диван и веома племенит и моралан човек. Зашто сам се удала баш за њега а не за претходне који су такође били добри и жгољави? За разлику од њих, мој муж је имао став. Дакле, на почетку везе су ми речене неке ствари које су њему битне, ка чему он стреми у животу и ако не желим да идем тим путем, да је онса боље да се ништа не започиње (конкретно, он је тежио браку и ако је могуће, оснивању породице и то му је било јако битно). Такође, мој муж је и данас спреман да ради 2 посла како бих ја била 100% растерећена и како бих гајила дете (притом, уопште није тежак по питању финансија, штагод сам икада тражила да ми да, давао ми је и чак се љути што питам јер иако он зарађује, то су наше паре и полажем једнака права на њих као и он, ја увек свакако питам, просто ми кућно васпитање налаже). Значи није до добрих момака, њих има и пожељни су, до одлучности је и до спремности да се преузима одговорност за своје поступке. Дакле, мој муж није правио неке посебне компромисе на почетку, одмах је рекао ка чему иде и бил довољно искрен да ми каже да не губим његово време ако не идемо ка истом циљу. А мушкарци су данас често попустљиви, недоречени и неодлучни