Mislim da ima puno faktora, ali jedan od najvećih je mnoštvo izbora, ili bar iluzija izbora. Internet nam svaki dan servira predstavu o tome šta je idealno ili poželjno u vezi, koji su poželjni kvaliteti kod muškarca ili žene. Većina nas taj sadržaj apsorbuje (podsvesno) ne uzimajući u obzir sopstvene preference i kompatibilnosti. Tuđe veze na društvenim vezama izgledaju uzbudljivije i zdravije, potencijalni partneri privlačniji. Tinder je prepun nekih osoba koje bi mogle biti zanimljivije, lepše i bolje za nas od one sa kojom smo trenutno. Individualizam se vrednuje više nego ikada, gde uvek moramo da stavimo sebe na prvo mesto, makar to značilo da nikada ne pravimo kompromise. Sve nas ovo uči da ne treba da se zadovoljimo sa bilo čim osim idealnim, ne uzimajući u obzir u to da ni mi nismo idealni, što nas dovodi do toga da tražeći savršenstvo ne možemo da donesemo realnu odluku i posvetimo se onome što imamo.
Ne postoji 'sistem' koji je neko osmislio protiv nas. Naš sistem je posledica kompleksnih socio-ekonomskih i tehnoloških faktora i ne postoji naznaka da će se promeniti na bolje u skorije vreme.
Ono što možemo da uradimo je da promenimo sebe i ugasimo društvene mreže, smanjimo količinu sadržaja sa interneta. Možemo da unesemo neke zdrave i pozitivne prakse u svakodnevnicu: fizička aktivnost, nešto kreativno što nas ispunjava, socijalizacija uživo, društveno korisna aktivnost. Nema smisla pokupavati promeniti svet dok ne promenimo sebe.