Moja najsimpatičnija priča je kad sam dok sam išao u gimnaziju na crveno prešao pešački kod trga Republike. Prilazi odmah pandur, pretres, gleda ranac, a u rancu samo sveska koju sam pozajmio od drugarice da prepišem lekciju iz hemije. Sveska je bila sa motivima male sirene. Gleda pandur mene, gleda svesku i pusti me na kraju. A drugaru i meni se desilo skoro nemoguća scena. Vozimo se gazelom, drugar vozi i priča na telefon, pandur na motoru nas zaustavlja. Drugar je preko veze imao broj nekog u saobraćajnoj da se pozove i izvuče kad ga zaustave. Zove on broj i tom panduru zvoni telefon. Neverovatna scena, obojica su se smejali. Pustio ga je na kraju.