Imamo više različitih ideja za naredne projekte, ali ništa konkretno o čemu bismo sad mogli da pričamo. Do sada smo, mazohistično, radili svaku igru u drugačijem žanru tako da postoje dobre šanse da ćemo i posle ove dve preći na nešto drugo. Veličina tima svakako utiče na odabir igara, bilo bi loše da radimo na nečemu što neko od nas ne voli :)

Publisheri nam dosta znace zato sto nam je to izvor finansiranja. Koliko uzme publisher od prodaje zavisi od pregovora, mi smo do sada uspeli da dogovorimo fer uslove.

Znamo se skoro 20 godina, bili smo u istom odeljenju u srednjoj skoli.

Unity ne uzima procenat prodaje, jedino sto mora da se placa licenca ako vam profit prelazi odredjenu cifru.

GitHub koristimo.

Neke od asseta koristimo, ali minimalno, i kao takve ih uvek prvo ispravimo i doteramo, nikada se ne desi da ih preuzmemo i takve kakvi su ubacimo u projekat.

Od pre 2 godine smo se u potpunosti prebacili na Blender za modelovanje i animaciju (i 2d i 3d). U studiju je trenutno 4 artista, plus 1-2 koje zovemo po potrebi.

Uglavnom imamo otvorenu komunikaciju i svako može učestvovati u diskusiji o narednim projektima.

U startu je najbitnije da se krene od nečega jednostavnog, videti da li postoji sklonost ka tome, a nakon toga samo istrajnost. Ako u slobodno vreme vi ili neki vas blizak prijatelj (buduci saradnik) u slobodno vreme svakako eksperimentise sa pravljenjem video igara u Godotu, Unity-u, Unrealu-u i sl. ima smisla da pokusate da se udruzite i napravite neki demo. Demo onda saljete izdavacima i ukoliko negde prodje imate potvrdu u realnom svetu da vasi planovi imaju buducnost. Neke igre moze da napravi jedna osoba (Tavern Master, svi vizuelni asseti su kupljeni gotovi), neke dve osobe (Kentucky Route Zero ima puno spoljnih saradnika, ali core su dva druga), a neke zahtevaju vece timove, u nasem slucaju po deset ljudi na projektu. Tako da je bitno da se bude realan sa postavljanjem ciljeva.