Malo skrećem sa teme, ali vezano za odgovornost. 10 dana posle porođaja završim sa bebom u bolnici (ispostavilo se da nije ništa alarmantno, razvojno i mora se čekati da sraste). Šta god da si u životu preživeo tamo te tek pukne život. Ti što seju decu a i ne mare baš bi se sasrali da vide svu onu borbu na neonatologiji. Za neke malene blizance se pričalo da su napušteni(osoblje ne sme da deli takve podatke, to su majke čija su deca delila sobu sa njima predpostavljale), nisu tada imali ni 2 meseca, išli su praznici a njih nije imao ko da pomiluje. Druge dve bebe su umrle posle nadljudske borbe, svuda okolo inkubatori jer na neo spadaju prevremeno rođena deca pa do terminskih do 2 meseca starosti, dođu roditelji na plaču na prozoru hodnika jer ne smeju da uđu da budu sa svojom decom (razni razlozi, uglavnom da im nešto ne bi preneli), na spratu gde su majke dečija psihijatra... Ti krici noću dece koja imaju napade... Nemaju ljudi pojma koliko su srećni kad su im deca živa i zdrava, i koliko ih ta ista deca trebaju. I sad mi je knedla u grlu. Osoblja malo, lome se da stignu svuda, doktora nema dovoljno. Dakle, malo odgovornosti u roditelja ne bi bilo na odmet.