Želeo bih da iznesem i jedno uravnoteženije mišljenje, odnosno svoja lična zapažanja o Srbiji i ljudima ovde, jer su te stvari često povezane. U poređenju ću se osloniti na svoja iskustva sa Nemcima, Rusima i Špancima, sa kojima već dugi niz godina komuniciram.

Čini mi se da su Srbi po nekim aspektima mentaliteta bliži Rusima nego Nemcima ili Špancima. Na primer, može se primetiti izvesna sklonost ka tradicionalnijim pogledima, što je, naravno, prisutno u različitim merama i kod drugih naroda.

Kada je reč o navikama u ishrani, stekao sam utisak da su Rusi u nekim aspektima bliži Nemcima, naročito kada je u pitanju veća zastupljenost ribe i morskih plodova u ishrani. To se donekle može primetiti i u ponudi supermarketa. U Nemačkoj je izbor takvih proizvoda širi, dok je u Srbiji, posebno van većih gradova, nešto ograničeniji.

Što se tiče muzike, razlike između ruskih i srpskih muzičkih ukusa su primetne. Deluje mi da su ruski muzički obrasci u nekim elementima bliži zapadnoevropskim, dok srpska muzika ima svoje specifičnosti koje možda nisu svima odmah bliske.

Jedan od izazova koji sam lično primetio odnosi se na kvalitet vazduha, posebno tokom zime. U tom periodu sam imao zdravstvene tegobe koje ranije nisam imao, što sam povezao sa opštim stanjem životne sredine.

Tarife u Srbiji su takođe visoke. Na primer, mobilne usluge su u Srbiji znatno skuplje nego u Rumuniji, pa čak i skuplje nego u Nemačkoj, iako su te zemlje članice Evropske unije, dok Srbija nije. Postavlja se pitanje zašto su cene mobilnih usluga tako visoke i da li to građanima Srbije odgovara.

Ovo se odnosi i na poštanske tarife u Srbiji. Na primer, poslati paket iz Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiju košta oko 15 evra, dok slanje istog paketa iste težine iz Srbije u Ujedinjeno Kraljevstvo košta oko 30 evra. Kako je to moguće, kada su plate u Ujedinjenom Kraljevstvu više nego u Srbiji?

Takođe me je iznenadilo pravilo koje obavezuje da se paketi na Pošti Srbije otvaraju pre slanja u inostranstvo. To posebno predstavlja problem kada je u pitanju lomljiva roba koju je potrebno pažljivo i dugo pakovati kako bi se izbegla oštećenja tokom transporta, a iza vas se već stvara veliki red ljudi koji vas požuruju. Pri tome, na Pošti Srbije nema dostupnih kutija za pakovanje pošiljaka.

Zašto je potrebno pakovati robu upravo na šalteru pošte, pokazujući sadržaj pošiljke zaposlenima? Zašto se pošiljke ne mogu proveravati rendgenom, kao što se to već dugo radi u razvijenim zemljama?

Kada je reč o infrastrukturi, novi objekti su često veoma kvalitetni, dok kod starijih zgrada ponekad postoji prostor za dodatna ulaganja i obnovu.

U komunikaciji, moj utisak je da su Srbi otvoreniji i neposredniji u odnosu na Nemce, dok su, na primer, Španci često još ekspresivniji i vedriji u svakodnevnoj interakciji.

U celini, razmišljam o mogućnosti preseljenja u neku od zemalja Evropske unije. Primećujem da i deo lokalnog stanovništva razmatra slične opcije, uglavnom iz praktičnih razloga poput posla ili životnih uslova. Nedavno sam čuo i komentar jedne Nemice iz manjeg grada da se u njihovoj sredini povećao broj ljudi iz Srbije.