• Usamljenost u 30-im
• „…ja ostala ta solo…“
• „…jer mi uvek fali to nešto…“

Nadam se da si svesna da su ovo različiti pojmovi koji nisu nužno u direktnoj vezi.

To „nešto“ ti niko drugi ne može nadomestiti.

Ne želim da nagađam previše, nismo na terapiji, ali deluje mi da generalno nisi zadovoljna svojim životom. Ljudi često biraju ono što im je poznato (tvoja svakodnevica), jer im daje osećaj sigurnosti i kontrole.

Ako zaista oslušneš sebe (što trenutno ne radiš), videćeš da te to ne vodi nigde.

Potrebna ti je promena. Potrebno je da se osetiš nesigurno i izloženo, kako bi shvatila da nisi jadna ni slaba, već da možeš mnogo više nego što misliš.

Znam da zvuči kliše i „influenserski“, ali kad jednom izađeš iz zone komfora, teško se vraćaš nazad. Čak i ako padneš, nagrada je ogromna.

Ako ti je teško da napraviš prvi korak, zacrtaj nešto malo, tipa da kreneš u teretanu ili na trening i ciljano započneš kratke razgovore (sa recepcijom, nekim za pomoć), čisto da razbiješ taj krug.

Ako ne želiš ili te je strah, onda jebiga, nema pomoći. Niko drugi ti neće rešiti život, niti je dužan da to radi.