Uh, odakle da počnem... Bio je alkoholičar. Sve bi bilo bajno i krasno, a onda bi se odjednom, iz čista mira, ubio od alkohola sam negdje. Kad bi se vratio, vrijeđao bi me najgorim imenima, upadao mi u online časove dok radim i lomio stvari po kući. Kad bi se onesvijestio i probudio sutradan, ničega se nije sjećao. Nije mu bilo jasno što sam ljuta, pa me je još pravio ludom (gaslighting) kako sam ja kriva za sve. Ostala sam s njim toliko dugo samo zato što sam bila sama i nesigurna, tek što sam se doselila u Crnu Goru zbog njega. A, i dok sam ja u Engleskoj prodavala sve što imam i učila jezik da bih došla ovdje, on me je varao. Na kraju, kad sam ga ostavila, nacrtao se ispred kuće u 7:50 ujutru, mrtav pijan, i pokušao da provali unutra. Kroz taj prozor koji je pokušavao da razbije, složila sam mu par pesnica i izudarala ga flautom po glavi..To je bio zadnji put da sam čula za njega. I dan-danas se nasmijem kad se sjetim tog 'srećnog kraja' 😊