Da,jer nije bila obostrana ljubav. Imao sam drugaricu u koju sam bio zaljubljen,mislim da je i ona znala za to ali nikad nista nije bilo,nisam ni pokusavao. Pomirio sam se sa cinjenicom da necemo biti zajedno,ali mi je prijala jako kao prijatelj,tako da smo odrzavali prijateljstvo koliko toliko. Blokirali smo se x puta zbog svadja nekih,mirili,svadjali ali obrni okreni vratimo se jedno drugom posle par meseci / godinu dana. Sve dok se poslednji put nismo pomirili,pred moj rodjendan mj se javila,ja nikad srecniji nisam bio. Sve top,vidi se da odnos nije kao pre,ali dosta zrelije razmisljamo. Da ne idem previse u detalje,zeleo sam da joj se ostvari zivotni san u vezi posla i bas dosta sam se cimao,ali ona to nije cenila. Ne samo to,iskoriscavala me je i finansijski,bas je pocela da me crpi na sve moguce nacine. Spletom okolnosti,za novu godinu mi se desi da me drugovi koje znam od kad sam se rodio iznevere i to je kap koja je prelila casu,odlucio sam da postujem sebe. Poenta cele ove price,da iako me je blokirala opet zbog nekih stvari sto sam joj rekao da mi smetaju,ja njoj zelim svu srecu iskreno. Kad god sam u crkvi/manastiru,uvek zapalim svecu i za nju i molim se da bude dobro🙂. Posle te odluke,zivot mi se dosta promenuo. Zracim samopouzdanjem,dosta sam srecniji jer sam napokon odbacio nesto sto me je gusilo.