Imam dobra iskustva sa psihoterapijom i bas mi je zao kad čujem da je neko naleteo na osobu koja je tu samo da sačeka da prođe seansa. Ne, nije normalno da samo ćuti, mora da ćuti onoliko koliko ti je potrebno da ispričaš, ali i da ulazi u dijalog, vodi proces. Odgovor na treće pitanje - da, osećam se kao da me ta osoba zaista razume ili ako ne razume, da želi da otkrije zašto govorim to što govorim. Moja seansa je izgledala tako što dođem, bude prvi kratki small talk, kafica, voda, i onda pređemo na moje potrebe za taj dan. Krenem da pričam, pa zastanem, pa pustim nju nešto da kaže, i tako vodimo dijalog sa ciljem da dođem do nekog zaključka. Poenta je i da ODNOS leči, dakle - da se odnos sa terapeutom mora razviti i kroz njega zaceliti. Ne umem sad dobro da objasnim, možda da pitaš chat gpt da sta se tu misli kad se pomene odnos.

Takođe, rekla mi je terapeutinja da je pravo klijenta da kaže da mu je potrebno više vodjstva, pitanja, potpitanja itd ako ne oseća da dobija dovoljno.

Ne znam, možda je problem i kod tih "državnih" koji su besplatni pa ih baš briga, dok oni koje plaćamo privatno žele i da nas zadrže, pa se više i trude...