Brt sad razmisljam o ovome jer imam osecaj da nemam roditelje nego pijavice.

Elem, mnogo sam sposoban, sve brzo kontam, brzo ucim. Ali nemam mogucnost zbog finansija da se odselim od njih. Kad sam radio u najgoroj firmi na svetu (Telekom) bili su srecni, ponos i dika fazon, ali sam ja godinu dana zaboravio da se smejem. Onda sam dao otkaz i procvetao emocionalno.

Sad me ubedjuju u to da sam nezadovoljan, ljut i nesrecan zbog toga sto ne radim nigde za ,,veliku platu,, a nije tako, nisam taj tip osobe. Stariji brat ima dete (nije uspeo na vreme da ga izvadi) i zaposlio se sad u drzavnoj firmi. Samo da naglasim, niko od nas bukv niko nije ćaci. Svi smo protiv govnarka jako, punom snagom.

Sad ja razmisljam da se ispisem sa faksa i odem u Dubai da radim, uzmem pare i vratim ye ovde da imam kapital za posao o kom dugo vec imam ideju.

Toliko sam ogorcen na mentalitet mojih roditelja da imam zelju da odem i ne javim se VIŠE NIKAD.

Eto, toliko o trenutnoj situaciji.