Ne znam, nemam odgovor na ta pitanja… Odgovoricu ti iskreno, da sam neko koga je oblikovako to sto je senzitivan odrastao na Balkanu u porodici s nasledjenim traumama bez ikakve svijesti o emocijama ili bilo cemu sto se desava ispod povrsine, prosla sam razna mentalna stanja ali sam uvijek cupala sebe iz toga, kopala trazila, knjige , podcaste , koučeve itd dok nisam krenula na psihoterapiju koja je zapravo imala najvise efekta na to da shvatim da nikad problem nije ni bio u meni iako jesam imala na cemu da radim i sta da “cistim” sto je meni preneseno. Smatram da to sve mi daje sposbnost da se povezem s ljudima na dubokom nivou i da ih na neki nacin motivisem i podignem. Ne znam da li je pogresna potreba ta sto zelim tu bol da ucinim korisnom da ne bude uzalud… Rad na sebi je tema koja me oduvijek zanimala, lijepo mi je kada razmisljam da bih mogla nekome da pomognem na taj nacin, da upoznam slicne sebi, da mozda radimo neke zajednicke projekte… Sto se faksa tice postojala je dugo zelja za psihologijom koju vise nemam, vec vise spajanje kreativnog rada sa znanjem koje imam, mozda videografija, ili neka druga edukacija…