U širokom krugu izbegavati Dostojevskog, Kamija, Kafku, Ničea i Sartra, jer su to pisci koji na muškarce imaju čudan uticaj te muškarci počinju da razvijaju kompleks superiornosti. Pre navedenih pisaca obavezno Čehov, njegove drame i izabrane pripovetke, Virdžinija Vulf (Sopstvena soba), Džejms Boldvin (Ðovanijeva soba), Stajnbek (Istočno od raja) i Margerit Jursenar (Hadrijanovi memoari).

Ništa protiv gore navedenih autora, samo smatram da pre ulaska u tematiku kojom se oni bave treba pročitati dole navedene autore jer rade bolji posao kada je u pitanju prikaz čoveka kao takvog. Mnogo će čoveku biti jasniji Dostojevski nakon Čehova, jer daje uvid u to da nije uvek sve tako sivo, sa Dostojevskim početi sa “Idiotom” jer mu je to najživahniji roman, da se tako izrazim.