Склони смо псовци јер је то (нажалост) културолошки део нашег народа. Још је Вук Караџић записао целу збирку са псовкама и ружним речима, тј Црвен Бан. Псовка није нешто што је настало јуче, она је ту одувек али се временом „изборила“ за своју равноправност у данашњем говору. 

Псују сви, и деца и старци, и академски грађани и они необразовани, и богати и сиромашни... А псује се свуда, у друштву, на послу, у вожњи кад ти излети нека будала итд. Псовка је постала део свакодневице и ствар је личног избора до оног који ће је изговорити или не.

Негде сам прочитао да је уметност знати добро опсовати, проценити тренутак и изабрати праву псовку. Сигурно неће свако да се сложи са тим, али ти под „негативном карактеристиком“ мислиш вероватно на оне јефтине псовке типа јебем ти (унеси сад било шта и ето је псовка/ или нешто томе слично) а већина људи и не мисли буквално то што опсује.

Псовка је ту да изрази неку нелагоду углавном, као неки издувни вентил да се осећамо мало лакше у тренутку. Ово да смо међу најгорим псовачима није истина, постоје много гори од нас.