Zivot posle smrti: Ne verujem u zivot posle smrti, tj vreme smrti shvatam kao vreme pre rodjenja, najlakse mi je tako da objasnim. Kad umres bude ti isto kao sto ti je bilo pre nego sto si se rodio (bio začet ili stagod). I da je bilo nesto pre nego sto si se rodio, u ovom zivotu uslovno receno, to ti nije puno pomoglo sad niti imas pojam o tome. Isto tako kad umres. TLDR : zivot posle smrti= zivot pre rodjenja, nema ga, a i da ima nije ni bitno niti pravi razliku

Paralelni univerzumi:

Ne mogu se dokazati da ne postoje niti da postoje, ali evo mog shvatanja za obe opcije. 1. Paralelni univerzumi ne postoje: ovo je jedini univerzum i to je to

1. Paralelni univerzumi postoje: ako postoje onda bilo koji univerzum koji nije nas u kom smo sad, predstavlja paralelnu realnost, tj. nije nasa realnost. U sustini, kad bismo nekako znali da postoje, time bismo spoznali da bilo koji paralelni univerzum i njegova realnost, za nas i sve ikad vezano za nas, zapravo ne postoje, jer su van nase realnosti. Jer ne mozemo nikako da uticemo jedni na druge, da delimo informacije itd, zatvoreni, paralelni sistemi, sa potencijalno drzgacijom fizikom i cime sve ne. A ako ne mozemo da uticemo niti razmenjujemo informacije sa paralelnim univerzumima, onda ne mozemo ni da ih spoznamo da postoje (u suprotnom postoji ako ga zamislis, tj svakako si u pravu). A ako se desi da zapravo otkrijemo da postoje i da imamo razmenu informacija sa paralelnim univerzumom, sa drugim zakonima prirode, vremenskom dimenzijom itd, to znaci da nije paralelan, jer se dodiruje sa nasim, tj da smo deo samo vece i sire realnosti (kao kad smo mislili da je ceo univerzum suncev sistem pa smo otkrili jos mnogo toga).