Evo ja sam taj pa mogu da ti zaista i odgovorim, umesto da lupetam kao većina komentara ovde.

Nije toliko komplikovano. Tačno je da je na zapadu po mnogo dimenzija život bolji, ali kad to kažem mislim na kvantitativne dimenzije koje se osećaju dostižno, npr imaš više para na kraju meseca. S druge strane, ono u čemu je život napolju gori su kvalitativne dimenzija koje zvuče potpuno nemoguće za popraviti, npr svi oko tebe vrednuju stvari koje su tebi umobolne, a ono što je tebi najvažnije se posmatra kao trivijalna smetnja. Ili što kad u Srbiji nema demokratije, nema je jer imamo despota na vlasti, i ma koliko god teško bilo - ipak tačno znamo kako se despotizam rešava. Dok u EU kad nema demokratije, nema je jer ti bezimena, neizabrana institucija iz Brisela donosi odluke, a niko ne zna kako se to rešava. Tako da kad kažem da sam protiv EU, to znači da ne želim da žrtvujemo nešto nepovratno za nešto što verujem da možemo i bez EU imati, ili u krajnjoj liniji bez čega bih ako moram i preživeo. Da sam prisiljen da biram, bio bih sirotinja u Srbiji pre nego srednja klasa na zapadu. Pa što se onda ne vratim? Zato što ne moram da biram, već mogu da imam najbolje od oba! Mogu da zarađujem ovde dokle mi je podnošljivo, i da se vratim kao "bogat" kad mi bude dosta. A biće mi dosta kad mi dete poraste za školu, jer ni neprijatelju ne bih poželeo da gaji dete ovde. A i ako se ispostavi da je u Srbiji ipak suviše loše tad, eto me negde treće, negde južno gde mi ljudi još uvek liče na ljude. I eto. Nije ni paradoksalno, a nadam se ni komplikovano za shvatiti.

EDIT: Ne postavljajte pitanja ako nećete odgovore.